Iako mnogi možda zanemaruju blagi bol pri konzumiranju hladnih stvari ili pijenju ledenih napitaka, to nije preporučljivo. Taj nelagodan osećaj može ukazivati na prisustvo zubnog karijesa.
Zubni karijes je nešto od čega niko ne može pobeći i jedna je od najstarijih i najčešćih infekcija kod ljudi. Njegova raširenost dramatično se povećala u postindustrijskim društvima, naročito usled povećane upotrebe prerađenog šećera.
Vremenom, bolja oralna higijena, fluorizacija vode, te prisustvo fluorida u pastama za zube i sredstvima za ispiranje usta, kao i prerađena hrana, značajno su smanjili broj slučajeva zubnog karijesa.
Ipak, karijes i dalje predstavlja ozbiljan problem, kako deci tako i odraslima.
U nastavku, otkrijte koje su to važne činjenice o zubnom karijesu – šta je zapravo karijes, koji su rizici i kako ga sprečiti, odnosno lečiti.
Šta je karijes i kako nastaje?
Karijes su trajno oštećena područja na tvrdoj površini zuba koja se razvijaju u male otvore ili rupe. Ovi otvori i rupe se javljaju zbog odredjenih bakterija u ustima koje se hrane šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima i stvaraju kiseline kao nusprodukt.
Naša usta su dom različitim vrstama bakterija koje su u ravnoteži kada smo zdravi. Kada jedemo i pijemo, bakterije se nakupljaju i formiraju biofilm, poznat kao plak, na zubima.
Ukoliko se plak ne uklanja i nije adekvatna oralna higijena, u plak se taloži kalcijum iz pljuvačke i on se stvrdnjava i nastaje zubni kamenac. Postoje mesta na kojima se plak lakše skuplja i zaostaje, a to su fisure zuba, mesta koja nisu glatka, oko ispuna, između zuba i blizu linije desni.
Mnogobrojne bakterije iz plaka se hrane ugljenim hidratima i skrobom iz hrane koju jedemo. Stvaraju se kiseline koje napadaju gleđ na našim zubima, što dodvodi do oštećenja, odnosno demineralizacije i posledičnog stvaranja pukotina i rupa u zubima.
Naši zubi se prirodno “remineraliziraju” kada imaju odgovarajuće uslove (naša pljuvačka može u tome da pomogne), što znači da ovo ne mora nužno dovesti do problema.
Međutim, ako se demineralizacija dogodi brže nego što naši zubi mogu da se oporave od nje, to je trenutak kada počinje proces karijesa.
Ko je podložan karijesu?
Svi koji imaju zube su u opasnosti od karijsa. U našim ustima žive bakterije koje čine sve nas potencijalnim metama za karijes.
Faktori rizika koji povećavaju šansu za propadanje zuba uključuju:
- Nedovoljno održavanje čistoće zuba.
- Dentalni defekti.
- Ishrana, posebno često konzumiranje ugljenih hidrata i šećera.
- Visoko kiselo i/ili niskofluoridno okruženje.
- Karakteristike pljuvačke, uključujući smanjen protok pljuvačke (npr. zbog lekova, radioterapije, sistemskih poremećaja koji utiču na funkciju pljuvačnih žlezda), kapacitet za neutralizaciju kiselosti i pH vrednost.
- Nasledni faktori.
- Poremećaji kao što su bulimija ili anemija ili bilo koji drugi poremećaji koji izazivaju povraćanje.
Mnogi zubi imaju otvorene pukotine i udubljenja u gleđi, koja se mogu prostirati od površine do dentina. Ovi defekti mogu biti dovoljno široki da skrivaju bakterije, ali su premali da bi se efikasno očistili. To čini zube podložnim karijesu.
Često izloženost ugljenim hidratima i šećerima u ishrani podstiče rast bakterija koje stvaraju plak. Kod dece se često razvija teški karijes na mlečnim zubima, takozvani cirkularni karijes, zbog produženog kontakta sa šećerima u adaptiranom mleku, mleku ili sokovima pre spavanja. Zato bi flašice koje se koriste za spavanje trebalo da sadrže samo vodu.
Površina zuba je podložnija karijesu kada je slabo kalcifikovana, ima nisku izloženost fluoridima i/ili se nalazi u kiselom okruženju. Obično, demineralizacija počinje kada pH vrednost na površini zuba padne ispod 5.5 (npr. kada se na tom području naseljavaju bakterije koje proizvode mlečnu kiselinu ili kada ljudi konzumiraju gazirane, sportske ili energetske napitke, koji često imaju pH vrednosti ispod 5.5).
Stariji pacijenti često koriste lekove koji smanjuju protok pljuvačke, čime se povećava rizik od karijesa. Takođe, češće imaju karijes na korenu zuba zbog povlačenja desni, izloženih površina korena i smanjene spretnosti ruku (što dovodi do neefikasne oralne higijene).
Tri faze zubnog karijesa
Ako rupa na zubu počne da se razvija, koliko dugo može da prođe pre nego što uzrokuje ozbiljna oštećenja? Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo razmotriti tri faze karijesa:
- Početni stadijum karijesa: Kiseline počinju da razgrađuju minerale u tvrdom sloju gleđi koji prekriva zube, stvarajući oštećenja ispod površine zuba. Ako se ovo otkrije na vreme i primeni remineralizacija, karijes u ovom stadijumu može biti obrnut.
- Srednji stadijum karijesa: Kako kiseline nastavljaju da razaraju zube, sitna udubljenja se mogu pojaviti na površini gleđi i brzo rasti kako erozija napreduje. Ovaj proces oštećuje gleđ i može početi da prodire dublje i narušava dentinski sloj ispod. Za izložene korene zuba, ovo je posebno opasno, jer su koreni prekriveni tankim spoljnim slojem cementa i stoga su veoma podložni propadanju.
- Napredni stadijum karijesa: Kada se spoljni slojevi zuba oštete, kiseline mogu prodreti u meki dentinski sloj. Dok se dentin i gleđ razgrađuju, nastaje vidljiva šupljina. Ako se ne leči, propadanje u dentinu će nastaviti da se pogoršava i na kraju će zahvatiti unuttrašnji sloj zuba, gde se nalazi zubni živac koji čine krvni i nervni sudovi, kao i mnogobrojna vlakna. To može uzrokovati jake bolove i zahtevati lečenje poput vađenja živca, odnosno endodoncije.
Vrste karijesa: Kako ih prepoznati i preduprediti
Zavisno od vrste šupljine koju imate, možete se suočiti s različitim stepenima popravke, od običnog plombiranja do gubitka zuba i stavljanja dentalnog implanta.
U nastavku ćete saznati više o tri različite vrste karijesa i kako možete da ih sprečite.
1. Karijes na glatkim površinama
Do pojave karijesa na glatkim površinama dolazi od redovnog jedenja i pića i može se pojaviti čak i sa strane vaših zuba. Glatki delovi zuba, poput bočnih strana, takođe mogu dobiti karijes zbog lepljivog plaka. Nemoguće je izbeći sve vrste hrane, pa se pobrinite da četkate i koristite konac za zube dva puta dnevno kako biste uklonili taj lepljivi sloj i ostatke plaka između zuba.
2. Karijes u jamicama i brazdama
Ovo su takozvana karijes predilekciona mesta, grizne površine vaših zuba, gde je koncentrisano žvakanje. Pogledajte se u ogledalo. Vaši zadnji zubi imaju male brazde ili “jame i brazde” koje vam pomažu da žvaćete i drobite hranu pre nego što je progutate. Hrana i bakterije se lako mogu zadržati u njima. To može dovesti do dubokih karijesa koji rezultiraju bolovima. Nemojte žuriti tokom svakodnevnog pranja zuba i obavezno dobro i površine kojima žvaćate.
3. Karijes na korenu zuba
Karijes na korenu zuba je verovatno najozbiljniji jer nema gleđi već cement koji je tanji od gleđi. Da stvari budu gore, koreni vaših zuba su jako teško dostupni i za čišćenje, a i za uklanjanje karijesa. Nežno pranje kako biste sprečili povlačenje desni je važno, kao i održavanje hidriranosti. Suva usta mogu povećati rizik od karijesa, pijte puno vode da bi i samočišćenje usne duplje bilo bolje.
Kako se leči karijes?
Ako se, uprkos preventivi, desi da imate jednu od navedenih vrsta karijesa, postoji nekoliko različitih načina za njihovo lečenje. Stomatolog će proceniti ozbiljnost karijesa i zatim odabrati najbolji način lečenja za vaš slučaj.
Kanal korena zuba
Ako karijes postane toliko ozbiljan da dođe do upale ili infekcije, tada može biti potrebno lečenje kanala korena zuba. To podrazumeva čišćenje karijesa i infekcije iz zuba kako bi se sprečilo njihovo dalje širenje. Nakon temeljnog čišćenja kanala korena i završetka lečenja, zub se zatvara plombom ili postavlja krunicom.
Zubna ispuna (plomba)
Ranije je bilo uobičajeno da stomatolozi koriste amalgamske (crne) zubne plombe. Međutim, amalgamske plombe mogu izazvati osetljivost zuba. U nekim zemljama, čak su zabranjene zbog potencijalnih opasnosti kao što je trovanje živom. Danas se uglavnom koriste samo plombe u boji zuba napravljene od prirodnih kompozitnih i porcelanskih materijala. Ove plombe u boji zuba će vam pružiti prirodan izgled i jačinu.
Dentalne krunice
Ako imate ozbiljan karijes ili čak nekoliko velikih plombi, vaš stomatolog vam može preporučiti zubne krunice. Krunice su zapravo kapa za vaš zub koja obnavlja snagu i strukturu zuba kada je veliko oštećenje zubne supstance karijesom već nastalo. Krunice koje se postavljaju mogu biti metalokeramičke ili bezmetalne krunice koje pacijentu obezbeđuju snagu i lepotu prirodnog zuba.
Vađenje zuba
Ekstrakcija ili vađenje zuba je obična procedura koja se primenjuje samo kada nema drugih rešenja. Nakon vađenja, mogući su bol, otok i nelagodnost u vilici. Bol se može proširiti na vrat i druge delove glave. Oporavak traje nekoliko dana do jedne nedelje. Tokom tog vremena, trebalo bi slediti savete stomatologa o upotrebi lekova protiv bolova, ishrani, i primeni obloga i ispiranju usta slanim rastvorom.
Karijes: Osnovne tačke
Zubni karijes ostaje aktuelan i ozbiljan problem, uprkos napretku u stomatološkoj nezi i prevenciji. Važno je razumeti da je ovo više od samo nelagodnog bola pri konzumiranju hladnih napitaka.
Karijes je infekcija koja se razvija kroz tri faze, počevši od oštećenja gleđi pa sve do dubokih šupljina koje mogu uzrokovati ozbiljne bolove.
Svi, bez obzira na uzrast, mogu biti podložni karijesu. Faktori kao što su loša oralna higijena, ishrana bogata šećerima i gaziranim napicima, te genetska predispozicija, igraju ključnu ulogu u razvoju ove bolesti.
Srećom, postoje različite metode za lečenje, uključujući plombe, krunice i lečenje kanala korena zuba. Bitno je da se na vreme javite svom stomatologu kako biste otkrili i lečili karijes dok je još u ranoj fazi.
Najbolja zaštita od karijesa ostaje prevencija. Redovna oralna higijena, pravilna ishrana i redovne posete stomatologu značajno smanjuju rizik od ove neugodne infekcije. Ne zaboravite, zdravi zubi su temelj celokupnog oralnog zdravlja i blagostanja.
