Ako imate jake zubobolje, može se desiti da čujete svog stomatologa kako spominje različite termine i moguće uzroke, uključujući apscese i fistule na zubnom mesu ili fistule na desnima (poznate i kao zubne, dentalne ili oralne fistule).
Pošto ovo stanje može zvučati pomalo zastrašujuće i misteriozno, u današnjem blogu ćemo objasniti sve što treba da znate o tome šta je dentalna fistula, koji su uzroci i simptomi, te kako se leči.
Dentalna fistula vs. apces
Pre nego što se detaljnije pozabavimo definicijom dentalne fistule, važno je razumeti šta je apces.
Bakterije mogu zaraziti različite delove zuba ili desni, uzrokujući nakupljanje gnoja i stvaranje onoga što se naziva apces, odnosno gnojna kesica na desnima.
Ako gnoj, nastao usled infekcije, nema izlaz, stvara put do površine. Taj novi kanal za odvod je fistulozni kanal, a takozvana bubuljica na desnima je dentalna fistula.
Šta su fistule na desnima i kako nastaju?
Fistula na desnima je mali otvor kroz koji gnoj izlazi u usnu šupljinu i ostavlja čudan slankast ukus. Ovaj otvor se pojavljuje kao bela ili svetla izbočina na sluznici usne šupljine kod gnojnih upala ili zubnih apscesa uzrokovanih bakterijskom infekcijom u gornjoj ili donjoj vilici.
Glavni uzroci fistule su karijes i losi zubni ispun ili neadekvatno napunjeni korenski kanali.. Stomatolozi smatraju da je to ozbiljan problem koji zahteva hitno lečenje. Ponekad se kasno otkrije jer ne izaziva puno bola. Zapravo bol prestaje kada gnoj nađe put do površine i kada se fistula stvori. Obično se do stvaranja fistule oseća bol.
Gnoj izlazi iz fistule kada se pritisne kost blizu zuba, po čemu se razlikuje od drugih promena na sluznici. Često se poistovećuje sa aftom. Obično se nalazi u ustima, ali može se pojaviti na licu i vratu, slično bubuljici kroz koju može da se istisne gnoj.
Fistula na desnima je ozbiljno stanje koje može dovesti do komplikacija sa zubima ili čak do gubitka zuba. Ako se ne leči, infekcija se može proširiti i potencijalno oštetiti kosti u vilici i licu i meka tkiva u blizini. U retkim slučajevima, infekcija može dospeti u krvotok i izazvati sepsu.
Šta je uzrok fistule na desnima?
Fistule se javljaju kada gnoj iz apscesa stvara pritisak i nema gde drugde da ode.
Najčešći uzroci fistule na desnima su:
- Duboki karijes: Bakterije koje prouzrokuju propadanje zuba mogu dospeti do zubnog živca, izazivajući odumiranje živca. Nažalost, to često može proći bez simptoma. Nakon toga može doći do stvaranja periapikalnog procesa, odnosno apscesa, a zatim i fistule na desnima. Važno je redovno održavati oralnu higijenu i redovno posećivati zubara kako bismo to sprečili.
- Parodontalna bolest: Parodontopatija ozbiljno utiče na desni, izazivajući kako propadanje mekog tkiva tako i kosti. Pored izazivanja ozbiljnih nelagodnosti u ustima, može prouzrokovati i formiranje fistula, obično između zuba.
- Loše napunjeni korenski kanali: ako korenski kanali nisu očišćeni i napunjeni kako treba infekcija napreduje i kasnije dolazi do stvaranja fistula.
- Umnjaci: Umnjaci izbijaju tokom odraslog doba na zadnjem delu vilice, što može izazvati komplikacije. Njihov položaj otežava temeljno čišćenje i time povećava rizik od karijesa zbog ostataka hrane između zuba i desni. Takođe, nepravilan rast umnjaka može biti okidač za dentalnu fistulu.
Koji su simptomi fistule na desnima?
Fistula na zubnom mesu, kako smo već pomenuli, ne uzrokuje bol. Većina bolova vezanih za fistulu proizlazi iz pritiska na mestu infekcije.
Njeno privremeno zatvaranje može izazvati dodatnu nelagodnost. Iako može doći do smanjenja bola ako se gnoj iz fistule isprazni, to ne znači da je infekcija izlečena.
Pored bola na dodir, mogući simptomi uključuju:
- Bol koji se širi na druge delove desni i usta,
- Toplina i crvenilo na mestu infekcije,
- Gnojav iscedak,
- Problemi sa zatvaranjem usta,
- Povišena telesna temperatura,
- Otečeni limfni čvorovi u predelu vrata i vilice,
- Otok,
- Zubobolja koja može pulsirati ili se širiti prema vratu i uhu.
Prisustvo fistule često prati neprijatan miris i loš zadah iz usta zbog gnojnog iscedka iz fistuloznog otvora, a kao ozbiljne komplikacije mogu se javiti i teškoće pri disanju i gutanju.
Fistula na desnima kod dece
U slučaju fistule na desnima kod dece, najbolje rešenje je izvaditi mlečni zub. Ovo sprečava širenje gnoja koji može oštetiti okolna tkiva i ono što je najbitnije, zametak stalnog zuba i ući u želudac i tako izazivati ozbiljne probleme.
Ako se ova bolest ne leči na vreme, dete može osećati jak bol, postati nervozno i imati smanjen imunitet, posebno ako se fistula leči antibioticima.
Stvaranje fistule kod dece može imati ozbiljne posledice, zbog čega je važno učiti ih kako pravilno da brinu o svojoj oralnoj higijeni. Naravno, u tome dosta pomažu roditelji dok deca nisu potpuno motorički spretna da adekvatno sami peru zube.
Moguće posledice uključuju nepravilan rast stalnih zuba i gubitak istih.
Fistula u dečjem zubnom mesu zahteva obavezan odlazak stomatologu.
Da li se fistule na desnima mogu izlečiti same od sebe?
Fistule na desnima se neće izlečiti same od sebe. Obično ukazuju na infekciju u korenu zuba i zahtevaju hitan tretman.
Ako primetite fistulu na desnima, ne pokušavajte sami da je uklonite. Pošto nastanak fistule može biti povezan s drugim oralnim problemima, važno je da posetite stomatologa. Nakon postavljanja dijagnoze, stomatolog će odabrati odgovarajući tretman i način za njeno uklanjanje.
Samo stomatolog može tačno da odredi vrstu fistule (spoljašnja ili unutrašnja) i pronađe izvor infekcije. Dijagnostikuje se vizuelnim pregledom, ali je potreban i ortopan snimak.
Kada stomatolog otkrije fistulu, moraće da očisti područje i ispusti gnoj. Zavisno od izvora fistule, stomatolog će tretirati i to područje. Najčešće je zaražen zub izazvao pojavu fistule.
U tom slučaju, stomatolog uglavnom omogući drenažu kroz zub, endodonciju ili spolja. Ali drenaža je obavezna. U nekim slučajevima, može biti potrebno vađenje zuba.
Kod manje ozbiljnih slučajeva, antibiotici i drenaža gnoja su dovoljni da se fistule na desnima
reše.
Kako sprečiti fistule na desnima?
S obzirom na različite uzroke dentalnih fistula, kao što su loša oralna higijena, loše napunjeni korenski kanali, parodontopatija i povrede, ne postoji specifičan lek ili tretman za njihovu prevenciju.
Da biste smanjili rizik od razvoja fistule na desnima, prva stvar koju treba da uradite je da održavate dobru oralnu higijenu. Redovno pranje zuba i upotreba interdentalnih četkica, kao i redovne posete zubaru dva puta godišnje, pomažu u sprečavanju infekcija.
Dakle, ako sumnjate da imate fistulu na desnima, odmah zakažite termin kod stomatologa. Ako ste nedavno imali stomatološku proceduru, proverite da li se stvorio apsces.
Čak i ako ne osećate bol, ali osetite prisustvo fistule ili apscesa, potražite pomoć stomatologa. Što pre sanirate fistulu, to bolje.
